Kurs EUR/USD

Tokom prvog dela izveštajnog perioda, evro je prema dolaru ojačao za 0,35%, pre svega kao posledica jačanja evra početkom nedelje, pod uticajem rasta optimizma oko ishoda trgovinskih pregovora između SAD i Kine. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su trgovinski pregovori s predstavnicima Kine, održani prethodne nedelje u Pekingu, bili veoma produktivni, te da vidi mogućnost produžetka roka za postizanje sporazuma. Prethodno je bilo predviđeno da će carine na uvoz kineskih dobara u vrednosti od 200 milijardi dolara biti povećane sa 10% na 25% 1. marta ako ne budu ispunjeni zahtevi SAD u pogledu brojnih pitanja, od kojih su pre svih najvažnija ona vezana za transfer tehnologije i zaštitu prava intelektualne svojine. Nakon Pekinga, razgovori na ministarskom nivou nastavljeni su između predstavnika Kine i SAD u Vašingtonu. Sredinom nedelje vrednost dolara blago raste prema evru posle objave izveštaja sa sastanka FED-a održanog 29. i 30. januara. U izveštaju se ističu očekivani nastavak solidnog rasta privredne aktivnosti SAD u narednom periodu, uz snažno tržište rada i inflaciju blizu 2%. FED je takođe naglasio potrebu za strpljivim pristupom prilikom donošenja odluka monetarne politike, koji daje priliku da se formira jasnija slika po pitanju međunarodnih trgovinskih odnosa i stanja svetske privrede, pre svega u pogledu ozbiljnosti i dužine trajanja ekonomskog usporavanja u Evropi i Kini, pri čemu se navodi da još uvek nije jasno koja prilagođavanja referentne kamatne stope bi mogla biti odgovarajuća kasnije ove godine. Nekoliko članova FED-a mišljenja je da bi povećanje kamatne stope bilo potrebno jedino u slučaju neočekivanog rasta inflacije, dok nekoliko drugih članova smatra da bi, u slučaju razvoja ekonomske situacije u skladu sa očekivanjima, bilo odgovarajuće povećati kamatnu stopu kasnije tokom godine. U nastavku nedelje nije bilo bitnije promene kursa evra prema dolaru. Vrednost evra bila je podržana objavom preliminarne procene kompozitnog PMI indeksa zone evra za februar, koji beleži rast, nakon šest uzastopnih meseci pada vrednosti pokazatelja, kao i znacima stabilizacije poslovne aktivnosti u Francuskoj tokom februara, ali je jačanje evra bilo ograničeno objavom podataka o smanjenju IFO indeksa poslovne klime u Nemačkoj tokom istog perioda, šesti mesec zaredom. Takođe, u drugom delu nedelje objavljeni su nešto lošiji privredni podaci iz SAD u vezi s porudžbinama kapitalnih dobara koje se koriste kao pokazatelj planova investicione potrošnje, a koje su u toku decembra smanjene za 0,7%, nasuprot očekivanom rastu od 0,2%, uz objavu slabijih vrednosti pokazatelja aktivnosti prerađivačkog sektora SAD.

Rast vrednosti evra prema dolaru na početku drugog dela izveštajnog perioda usledio je i kao posledica smanjene averzije prema riziku, u uslovima ublažavanja trgovinskih tenzija između SAD i Kine. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je postignut znatan napredak u trgovinskim pregovorima SAD s Kinom. Tramp je doneo odluku o odlaganju povećanja carina na uvoz robe iz Kine predviđenom za 1. mart, bez definisanja konkretnog roka za postizanje sporazuma. Takođe, pod uslovom nastavka progresa u pregovorima, Tramp planira da održi sastanak s predsednikom Kine u skorije vreme. U nastavku nedelje dolar je nastavio da slabi pod uticajem objave lošijih podataka s tržišta stambenih objekata SAD i opreznih komentara predsednika FED-a Pauela. Pauel je u redovnom polugodišnjem obraćanju pred Senatom SAD izjavio da FED ne žuri s donošenjem odluke oko budućih promena kamatne stope, ističući da FED trenutno vidi privredne uslove kao zdrave, a privredne prognoze kao povoljne, ali su tokom proteklih meseci bili primetni određeni konfliktni signali, dodajući da bi slabiji rast van SAD mogao negativno uticati na privredni rast SAD u narednim mesecima. Pauel je ponovio da FED favorizuje završetak programa smanjenja bilansa stanja kasnije u toku godine. Sredinom nedelje je usledio delimični oporavak vrednosti dolara, usled povećane opreznosti investitora posle komentara predstavnika SAD za pitanja trgovinskih odnosa Lajthicera. On je izjavio da se vode skoro neprekidni trgovinski pregovori s Kinom, ali da je potrebno još puno posla pre nego što bude postignut sporazum, ističući da želi dogovor koji će biti primenljiv i kojim će se Kina obavezati na znatne strukturne reforme, naročito u oblasti prava intelektualne svojine i transfera tehnologije. Lajthicer takođe ističe da će dogovor oko deviznog kursa biti primenljiv, te da neće biti bilo kakvog sporazuma dok ne bude postignut dogovor po svim pitanjima, pri čemu će SAD suspendovati povećanje carina na uvoz dobara iz Kine do daljeg. U drugom delu nedelje nije bilo značajnije promene vrednosti evra prema dolaru, pri čemu su se na vrednost dolara pozitivno odrazili podaci o stopi rasta BDP-a SAD, koji je, prema preliminarnoj proceni za četvrto tromesečje, iznosio 2,6% na godišnjem nivou, što je za 0,4 p.p. iznad očekivanja. Tokom drugog dela izveštajnog perioda evro je ojačao za 0,26% prema dolaru, odnosno za 0,61% u toku posmatranog perioda.

Tržište hartija od vrednosti

Državne obveznice SAD

Prinosi državnih obveznica SAD su u toku izveštajnog perioda zabeležili rast duž cele krive, posebno kod instrumenata duže ročnosti. Prinosi dvogodišnjih obveznica povećani su za 5 b.p., dok se kod desetogodišnjih instrumenata beleži rast od 9 b.p. Prinosi su porasli u drugoj nedelji, najviše usled objave dobrih podataka o rastu BDP-a u SAD i napretka u pregovorima s Kinom oko trgovinskih odnosa, dok je u izveštaju s januarskog sastanka FED-a i izjavama više članova FOMC-a potvrđeno da će verovatno biti napravljena pauza u procesu povećanja referentne stope i smanjenja bilansa stanja. U izveštaju sa sastanka FED-a, završenom 30. januara, navodi se da strpljivi pristup pri donošenju odluka monetarne politike trenutno odgovara potrebi za upravljanjem različitim rizicima i neizvesnostima po prognoze. Ovakav pristup dozvoliće formiranje jasnije slike po pitanju međunarodnih trgovinskih odnosa i stanja svetske ekonomije, pre svega u pogledu ozbiljnosti i dužine trajanja privrednog usporavanja u Evropi i Kini, pri čemu se takođe navodi da još uvek nije jasno koja prilagođavanja referentne kamatne stope bi mogla biti odgovarajuća kasnije ove godine. Kao rizici po ekonomske prognoze takođe se navode iščezavanje uticaja fiskalnih stimulansa, neizvesnosti po pitanju Bregzita, i privremeni prekidi u radu dela Vlade SAD, ali je generalni stav da se očekuje nastavak solidnog rasta privredne aktivnosti u narednom periodu, uz snažno tržište rada i inflaciju blizu 2%. Nekoliko članova FOMC-a mišljenja je da bi povećanje kamatne stope bilo potrebno jedino u slučaju neočekivanog rasta inflacije, dok nekoliko drugih članova smatra da bi, u slučaju razvoja ekonomske situacije u skladu sa očekivanjima, bilo odgovarajuće povećanje kamatne stope kasnije tokom godine. Nasuprot podeljenim stavovima po pitanju daljih koraka koji se tiču nivoa kamatne stope, skoro svi članovi FOMC-a misle da bi bilo poželjno da FED u skorije vreme izloži plan za zaustavljanje programa smanjenja bilansa stanja kasnije ove godine (trenutno se smanjenje bilansa stanja odvija u obimu od 50 milijardi dolara mesečno), pri čemu je takođe namera da se većina, ako ne i kompletan iznos dospeća od obveznica obezbeđenih hipotekarnim kreditima reinvestira u državne obveznice, što je u skladu s dugoročnim ciljem da bilans stanja bude sastavljen pre svega od državnih obveznica.

Prema preliminarnoj proceni za četvrto tromesečje 2018. godine, stopa rasta BDP-a SAD iznosila je 2,6% (sve stope su anualizovane), što je za 0,4 p.p. iznad očekivanja, nakon 3,4%, koliko je zabeleženo u trećem tromesečju. Potrošnja stanovništva, koja čini oko 70% BDP-a SAD, tokom poslednjeg tromesečja prošle godine nastavila je da beleži solidan rast (2,8%, blago ispod očekivanih 3,0%) podržana snažnim rastom zaposlenosti, bržim rastom zarada i nižim porezima. Javna potrošnja beleži stopu rasta od 0,4%, što je u skladu s preliminarnom procenom, zahvaljujući snažnom rastu potrošnje u sektoru odbrane (6,9%, najviše za poslednjih devet godina), dok se van ovog sektora beleži smanjenje javne potrošnje (–5,6%, najveći pad od 2013. godine). Stopa rasta poslovnih investicija (bez stambene izgradnje) iznosi 6,2%, nakon rasta od 2,5% u trećem tromesečju. Najbrži rast beleži se kod investicija u intelektualnu svojinu – pre svega u softver (13,1%) i poslovnu opremu (6,7%), dok se kod investicija u postrojenja beleži pad (–4,2%, nakon –3,4% u trećem tromesečju), što je najverovatnije uzrokovano padom cena nafte. Investicije u stambenu izgradnju takođe beleže pad drugo tromesečje zaredom (–3,5%), pod uticajem rasta kamatnih stopa u prethodnim godinama, kao i znatnog rasta cena nekretnina. Pozitivno je doprineo i rast zaliha, ali je on privremen, usled rasta uvoza zbog straha od uvođenja dodatnih carina na uvoz u SAD. Neto izvoz negativno je uticao na rast u poslednjem tromesečju, usled rasta uvoza od 2,7% i izvoza od 1,6%. Tokom ove godine očekuje se nešto sporiji privredni rast (oko 2,4%), usled manjih podsticaja od strane fiskalne i monetarne politike, kao i verovatnog usporavanja globalnog rasta.  ISM indeks prerađivačkog sektora SAD u februaru je smanjen na nivo od 54,2, što je ispod očekivanja (55,8) i vrednosti u januaru (56,6), ukazujući na umereniji rast aktivnosti u prerađivačkom sektoru, što je bilo i očekivano nakon izuzetno snažnog rasta i visokih vrednosti ovog indeksa u prethodnoj godini. Ipak vrednost ovog pokazatelja je i dalje na solidnom nivou i u skladu je sa očekivanom stopom rasta BDP-a SAD od 2,4% u ovoj godini. Smanjenje u februaru se beleži kod komponente novih porudžbina (55,5), obima proizvodnje (54,8) i zaposlenosti (52,3), ali su njihove vrednosti iznad 50, što ukazuje na nastavak ekspanzije. Takođe, kod komponente nabavnih cena beleži se blago smanjenje vrednosti (49,4), što je delom posledica niskih cena nafte, dok uvozne carine za sada nisu imale veći uticaj na nabavne cene. Predsednik SAD Tramp izjavio je da je postignut značajan napredak u trgovinskim pregovorima SAD s Kinom. Tramp je doneo odluku o odlaganju povećanja carina na uvoz robe iz Kine (sa 10% na 25%, na uvoz u vrednosti od 200 milijardi dolara), predviđenom za 1. mart, bez definisanja konkretnog roka za postizanje sporazuma. Takođe, pod uslovom nastavka progresa u pregovorima, Tramp planira da održi sastanak s predsednikom Kine u skorije vreme.  Predsednik FED-a Pauel, u redovnom polugodišnjem obraćanju pred Senatom SAD, izjavio je da FED nije u žurbi u pogledu donošenja odluke oko budućih promena kamatne stope. Pauel je istakao da FED trenutno vidi ekonomske uslove kao zdrave, a ekonomske prognoze kao povoljne, ali su tokom proteklih meseci bili primetni određeni konfliktni signali, uključujući lošije podatke o maloprodaji i slabe inflatorne pritiske, koji se nalaze u suprotnosti sa stabilnim zapošljavanjem, rastom zarada i niskom stopom nezaposlenosti, dodajući da bi slabiji rast van SAD mogao negativno uticati na privredni rast SAD u narednim mesecima. Pauel je izjavio da je volatilnost finansijskih tržišta povećana ka kraju godine, dok su finansijski uslovi postali manje stimulativni za privredni rast. Takođe, i dalje postoji visok stepen političkih neizvesnosti, uključujući Bregzit i trgovinske pregovore. Pauel je ponovio da FED favorizuje završetak programa smanjenja bilansa stanja, kasnije u toku godine. Potpredsednik FED-a Klarida izjavio je da privreda SAD funkcioniše blizu nivoa pune zaposlenosti, uz inflaciju blizu ciljanog nivoa od 2%, ali da, imajući u vidu slabe inflatorne pritiske i činjenicu da je dobar deo normalizacije monetarne politike već realizovan, FOMC može priuštiti sebi da bude strpljiv, donoseći odluke u zavisnosti od razvoja ekonomske situacije. Klarida je istakao da je sada dobar trenutak da se preispita okvir funkcionisanja monetarne politike u SAD. Takođe, Klarida je naveo da je invertovana kriva prinosa bila retkost kroz istoriju, te da ona predstavlja tipičan signal usporavanja privrede ili puta ka recesiji, ali je istakao da kriva prinosa u SAD trenutno nije invertovana, već da se smanjuje nagib. Klarida je rekao da FED pridaje veliku važnost ispitivanju uticaja pada inflacionih očekivanja na smanjenje nagiba krive prinosa, dodajući da je ono otežano činjenicom da su tržišta u SAD pod uticajem globalne tražnje za sigurnom aktivnom, te da dešavanja u Evropi i Aziji mogu ostaviti posledice na tržište državnih obveznica SAD.

Državne obveznice Nemačke 

Tokom izveštajnog perioda prinosi nemačkih državnih obveznica povećani su duž cele krive u odnosu na prethodni izveštajni period. Dо rаstа prinоsа dоšlо је uslеd mаnjеg pеsimizmа na tržištu kао pоslеdicа stаbilizаciје vrеdnоsti privrednih pokazatelja, smаnjеnе nеizvеsnоsti u pоglеdu ishоdа prеgоvоrа oko izlaska Velike Britanije iz EU (smanjene verovatnoće da može doći do izlaska bez dogovora – no deal Brexit) i mаnjе zаbrinutоsti оkо glоbаlnоg privrednоg rаstа (nakon objave boljeg od očekivanog rasta BDP-a u SAD).

Prеmа kоnаčnim pоdаcimа zа čеtvrto tromesečje, BDP u Nеmаčkој niје sе mеnjао u оdnоsu nа prеthоdno tromesečje. Pоzitivаn dоprinоs imаli su pоtrоšnjа stаnоvništvа (0,1 p.p.), invеsticiје (0,2 p.p.) i držаvnа pоtrоšnjа (0,3 p.p.), dоk је nеtо izvоz biо nеutrаlаn (uz rаst i izvоzа i uvоzа оd 0,7%). Nеgаtivаn dоprinоs nа BDP imаlе su zаlihе (–0,6 p.p.), štо sе dеlоm mоžе pripisаti vеćој prоdајi аutоmоbilа nаkоn rаstа zаlihа u prеthоdnоm pеriоdu zbоg pоtrеbе prilаgоđаvаnjа nоvim tеstоvimа еmisiје štеtnih gаsоvа.

Prеmа prеliminаrnim prоcеnаmа, bаznа inflаciја u zоni еvrа u fеbruаru rаste mаnje nego u istom mеsеcu prеthоdnе gоdinе, sа 1,1% nа 1,0%, što je suprоtnо оčеkivаnjimа (1,1%), kао pоslеdicа smаnjеnjа stоpе inflаciје u оblаsti uslugа (sа 1,6% nа 1,3%). ЕCB sе nаdа dа ćе rаst plаtа, pоgоtоvо u sеktоru uslugа, dоvеsti dо rаstа bаznе inflаciје, dоk tržištе оčеkuје dа ćе ЕCB nа sеdnici u mаrtu smаnjiti svојu prоgnоzu bаznе inflаciје zа 2019. gоdinu, kоја trеnutnо iznоsi 1,6%. Ukupna inflаciја u zоni еvrа је pоrаslа zа 0,1 p.p., nа 1,5% u fеbruаru, što je u sklаdu sа оčеkivаnjimа, uslеd rаstа cеnа еnеrgеnаtа i hrаnе.

Stоpа nеzаpоslеnоsti u zоni еvrа u јаnuаru iznоsilа је 7,8%, što je ispоd оčеkivаnjа (7,9%), nеprоmеnjеnо u оdnоsu nа prеthоdni mеsеc i ispоd 8,6%, kоlikо је zаbеlеžеnо u јаnuаru 2018. gоdinе. Brој nеzаpоslеnih u zоni еvrа mаnji је nego prеthоdnog mеsеca (23.000), dоk је u оdnоsu nа isti mеsеc prеthоdnе gоdinе mаnji zа 1,23 miliоnа. Stоpа nеzаpоslеnоst nајnižа је u Čеškој (2,1%) i Nеmаčkој (3,3%), dоk је nајvеćа u Grčkој (18,5%, pоdаtаk iz nоvеmbrа) i Špаniјi (14,1%).

Kоmpоzitni PMI indеks zоnе еvrа, prеmа prеliminаrnој prоcеni zа fеbruаr, iznоsi 51,4 (оčеkivаnо 51,1; prеthоdnо 51,0), štо је prvi rаst vrеdnоsti indеksа nаkоn šеst mеsеci, аli i dаlје ukаzuје nа sporiju stоpu privrednоg rаstа. Kоmpоnеntа indеksа kоја sе оdnоsi nа uslugе pоvеćаnа је sа 52,1 nа 52,7, ako se imа u vidu sоlidаn rаst dоmаćе trаžnjе, pоsеbnо u Nеmаčkој. Kоmpоnеntа indеksа kоја sе оdnоsi nа prоizvоdnju smаnjеnа je sа 50,5 nа 49,2, bеlеžеći vrеdnоst ispоd 50 prvi put оd 2013. gоdinе, а nајvеći uticај nа pаd trаžnjе imаli su prоtеkciоnizаm, nеizvеsnоsti u vеzi Brеgzitа i pоlitičkе nеizvеsnоsti. Vrеdnоst kоmpоzitnоg indеksа zа Nеmаčku pоvеćаnа је sа 52,1 nа 52,7, uslеd znаtniјеg rаstа kоmpоnеntе kоја sе оdnоsi nа uslugе (sа 53,0 nа 55,1), dоk је kоmpоnеntа prоizvоdnjе zаbеlеžilа vеći pаd, sа 49,7 nа 47,6 uslеd nајvеćеg pаdа pоrudžbinа iz inоstrаnstvа zа pоslеdnjih višе оd šеst gоdinа. Vrеdnоst kоmpоzitnоg indеksа zа Frаncusku iznоsi 49,9, što je iznаd оčеkivаnjа (48,9) i vrеdnоsti indеksа iz prеthоdnоg mеsеcа (48,2), ukаzuјući nа оpоrаvаk privаtnоg sеktоrа Frаncuskе. Ipаk, i dаlје sе оčеkuје rаst ispоd pоtеnciјаlnоg zbоg prоtеstа, аli i nеizvеsnоsti glоbаlnоg rаstа. Vrеdnоst indеksа ukаzuје nа tromesečni privredni rаst оd 0,2% zа Nеmаčku, dоk sе u Frаncuskој оčеkuје stаgnаciја ili čаk blаgi pаd privrednе аktivnоsti.

IFO indеks pоslоvnе klimе u Nеmаčkој u fеbruаru smаnjеn је šеsti mеsеc zаrеdоm i iznоsi 98,5 (prеthоdni mеsеc 99,3; оčеkivаnо 98,9), štо је nајniži nivо оd dеcеmbrа 2014. gоdinе. Kоmpоnеntа indeksa koja se odnosi na trеnutnu situаciјu smаnjеnа је sа 104,5 nа 103,4 (оčеkivаnо 103,9), dоk је kоmpоnеntа koja se odnosi na оčеkivаnjа za narednih šest meseci smаnjеnа sа 94,3 nа 93,8 (оčеkivаnо 94,3). Pad se beleži u oblasti proizvodnje, usluga i u građevinskoj industriji. Vrednost IFO indeksa nastavlјa da se smanjuje, ukazujući na usporavanje nеmаčke privrede, ali zajedno s drugim pokazateljima ukazuje na rаst BDP-а оd 0,2% u prvom tromesečju.

Rејting аgеnciја Moody’s pоvеćаlа је krеditni rејting Grčkој sа B3 na B1 sа stаbilnim izglеdimа uslеd sprоvеdеnih rеfоrmi, kоје pоkazuju pоzitivnе еfеktе pо еkоnоmiјu.

Člаn ЕCB-a Prаеt rеkао је dа bi ЕCB mоglа dа оdlоži plаnоvе zа pоvеćаnjе kаmаtnе stоpе, оdnоsnо dа izmеni prognoze akо sе uspоrаvаnjе privrednоg rаstа u zоni еvrа nаstаvi, аli dа u оvоm trеnutku nе mоžе dа kаžе dа bi tо mоglо dа sе dоgоdi vеć nа sаstаnku u mаrtu. Оčеkuје dа ЕCB nа nаrеdnоm sаstаnku smаnji prоcеnе privrednоg rаstа i inflаciје zа 2019. gоdinu, аli је rеkао dа ЕCB uzimа u оbzir njihоvа krеtаnjа u srеdnjеm rоku. Pоlitičkа nеizvеsnоst, pоsеbnо prоtеkciоnizаm i Brеgzit, nајvеći su fаktоri kојi nеgаtivnо utiču nа privredni rаst. Prеdsеdnik Bundеsbаnkе Vајdmаn је rеkао dа ćе nеmаčkа privredа rаsti pо stоpi ispоd pоtеnciјаlnе stоpе rаstа оd 1,5%, pоtvrđuјući оčеkivаnjа dа bi ЕCB mоglа dа smаnji prојеkciје rаstа i inflаciје nа sаstаnku 7. mаrtа. Uprkоs tоmе, Vајdmаn оčеkuје nоrmаlizаciјu mоnеtаrnе pоlitikе ЕCB-а s оbzirоm na to dа smаtrа dа bi smаnjеni privrеdni rаst i inflаciја mоgli biti sаmо privrеmеnоg kаrаktеrа.

Zlato

Cena zlata je u toku prvog dela izveštajnog perioda porasla za 0,51%. Rast cena bio je podržan slabijim dolarom, kao posledicom optimizma po pitanju postizanja trgovinskog sporazuma između SAD i Kine. Takođe, smanjena očekivanja nastavka povećanja kamatne stope FED-a podržala su tražnju za zlatom u prvom delu nedelje, da bi cena u izvesnoj meri pala usled jačanja dolara, nakon objave izveštaja sa sastanka FED-a održanog krajem januara, koji je bio manje pesimističan od tržišnih očekivanja, signalizirajući podeljene stavove među članovima FOMC-a po pitanju daljih povećanja stope. Ponovni rast cene zlata usledio je na kraju nedelje, uporedo s nešto slabijim dolarom, pod uticajem objave lošijih ekonomskih podataka iz SAD i optimizma oko postizanja dogovora s Kinom, uz takođe prisutne brige oko usporavanja globalne privrede, koje su se pozitivno odrazile na tražnju za zlatom.

Posle rasta u toku prve nedelje, cena zlata smanjena je za oko 2,62% tokom drugog dela izveštajnog perioda. Do pada cene dolazi u drugom delu nedelje, istovremeno s jačanjem dolara nakon objave boljih od očekivanih podataka o stopi rasta BDP-a SAD u poslednjem tromesečju prethodne godine. Objava ovih podataka usledila je nakon komentara predsednika FED-a Pauela, koji je istakao da FED ne žuri u donošenju odluke o daljim povećanjima kamatne stope. Na kraju nedelje, cena zlata smanjena je za više od 1%, na najniži nivo od kraja januara, usled jačanja dolara i poboljšanja sentimenta na tržištima akcija. Nedeljni pad cene zlata bio je najveći od maja 2007. godine.

Nafta

Cena nafte je tokom prvog dela izveštajnog perioda porasla za 0,77%, kao posledica skoka cene od preko 1% sredinom nedelje. Rast cene bio je posledica optimizma u pogledu uravnoteženja tržišta nafte na globalnom nivou u nastavku godine, podržanog smanjenjima proizvodnje od strane OPEC-a i drugih vodećih proizvođača nafte, u okviru sporazuma koji je na snagu stupio 1. januara, kao i pod uticajem sankcija SAD na uvoz nafte iz dveju članica OPEC-a – Irana i Venecuele. Takođe, napredak u trgovinskim pregovorima između SAD i Kine podržao je cenu nafte, da bi cene blago pale u drugom delu nedelje posle objave podataka o znatnom rastu zaliha sirove nafte u SAD. Zalihe sirove nafte rastu petu nedelju uzastopno, na najviši nivo od oktobra 2017. godine, pri čemu je proizvodnja nafte u SAD takođe porasla na rekordnih 12 miliona barela po danu.

U toku drugog dela izveštajnog perioda cena nafte smanjena je za 3,35%. Pad cene od preko 3% dogodio se na početku nedelje, kao posledica komentara predsednika SAD Trampa, koji je izjavio da cene nafte postaju previsoke za ranjivo stanje privrede, pozivajući OPEC da umanji napore usmerene ka povećanju cena. Navodi Rojtersa, prema kojima će OPEC nastaviti s planiranim smanjenjem proizvodnje, uprkos Trampovim komentarima, uticali su na oporavak cene u nastavku nedelje, na šta se potom nadovezala i objava podataka o neočekivanom smanjenju zaliha sirove nafte u SAD (zalihe su smanjene za 8,6 miliona barela u toku prethodne nedelje, dok se očekivao rast od 2,8 miliona barela). Međutim, brige oko usporavanja globalne tražnje, posle većeg od očekivanog pada vrednosti ISM indeksa prerađivačkog sektora SAD u februaru, na najniži nivo od novembra 2016. godine, dovele su do ponovnog pada cene nafte na kraju nedelje.

Izvor: Narodna Banka Srbije